Šta sve nastaje reciklažom elektronskog otpada?
Dotrajali frižideri, televizori, veš mašine, računari, oprema za video nadzor, medicinska oprema, rashladni i klima uređaji…nakon upotrebe mogu imati novu svrhu ako se, kako kažu recikleri, na propisan način odlažu i recikliraju. Procenjuje se da čak 70 odsto IT otpada ima upotrebnu vrednost.
Prema podacima Evropske asocijacije reciklera (EERA), njihove članice godišnje obrade oko 2,2 miliona tona električnog i elektronskog otpada.
Prošle godine u Srbiji je, prema dostupnim podacima Agencije za zaštitu životne sredine, reciklirano više od 35.000 tona svih kategorija EE otpada, najviše iz razreda velikih kućnih aparata.
Međutim, prema nezvaničnim procenama, više od polovine električnog i elektronskog otpada koji bi mogao da ide na reciklažu i dalje završava u ilegalnim tokovima.
„Reciklažom EE otpada se dobijaju različite komponente, od kojih neke imaju dalju upotrebnu vrednost, neke koje se ne mogu ponovo iskoristiti već moraju da se odlažu i komponente koje sadrže opasne materije i moraju se na poseban način zbrinjavati“, objašnjava za Danas Online Suzana Obradović, generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije.
Kao ilustraciju navodi reciklažu starog televizora čime se dobijaju: lim, aluminijum, bakar, plastika, štampane ploče, staklo, olovno staklo, kondenzatori, kablovi, drvo, elektronski topovi, fluorescentni prah.
„Lim i obojeni metali se dalje upotrebljavaju i imaju tržišnu vrednost. Opasan otpad iz televizora su fluorescentni prah, olovno staklo, kondenzatori, elektronski topovi, i uglavnom se izvoze u zemlje EU, najčešće u Nemačku. Osim toga, plastika od televizora, ukoliko bi završila u prirodi, razlagala bi se stotinama godina, kao i štampane ploče i staklo. Plastika i štampane ploče se izvoze, a staklo se predaje cementari koja ga umešava sa kamenom u proizvodnji cementa“, dodaje sagovornica Danasa.